SAVETI ZA REL ZAVARIVANJE OBLOŽENOM ELEKTRODOM

SAVETI ZA REL ZAVARIVANJE OBLOŽENOM ELEKTRODOM
06/05/2016 No Comments Uncategorized Jelena
Obraćanje pažnje na pet osnovnih elemenata pri zavarivanju obloženom elektrodom-podešavanje struje, dužina luka, ugao elektrode, manipulacija elektrode i brzina zavarivanja mogu značajno poboljšati rezultate zavarivanja. Ovaj članak ima za cilj da u 5 koraka, uključujući i korisne fotografije prikaže kako da poboljšate svoju tehniku zavarivanja. Mnogim ljudima, posebno onima koji su novi u tome ili se ne bave zavarivanjem svaki dan, postupak zavarivanja obloženom elektrodom je jedan od težih procesa za savladavanje.
Priprema.
Dok je ovaj proces najfleksibilniji što se tiče same čistoće materijala, ne treba ga koristiti kao izgovor za izbegavanje pravilne pripreme materijala pre samog početka procesa zavarivanja. Koristiti četku ili izbrusiti deo koji se zavaruje, a koji je prekriven prljavštinom, rđom, prašinom. Ukoliko ne uradite pravilnu pripremu dela koji zavarujete verovatno je da nećete dobiti dobar zavareni spoj. Nečisti uslovi mogu dovesti do pojave poroznosti, nedostatka stapanja i uvarivanja, loma samog materijala. Potrebno je takođe proveriti da li imate čisto mesto za radne kleme, kao i dobar električni priključak. Uzmite poziciju takvu da imate dobar pogled na metalno kupatilo. Uverite se da vaš položaj omogućava udobno zavarivanje i manipulaciju elektrode.
Podešavanje jačine struje.
Potrebno je podesiti aparat u DC (pozitivan ili negativan) ili AC režim u zavisnosti od odabira elektrode. Uverite se da je uređaj pravilno podešen za vašu aplikaciju, pravilna amperaža prvenstveno zavisi od od prečnika i vrste elektrode koja je izabrana. Proizvođač elektroda obično ukazuje na odgovarajuće opsege. Izaberite svoju amperažu na osnovu prečnika elektrode (opšte pravilo je 1 amper za svaki 0,025 mm prečnik elektrode), položaj zavarivanja i vizuelni pregled završenog zavarenog spoja.

1

Slika 1: Ukoliko proizvođač elektroda ne navodi drugačije, koristi se 1 amper za svaki 0,025 mm prečnik elektrode. Na narednoj slici se koristi elektroda prečnika 3,2 mm tako da operater kreće sa strujom od 125 A. On tada prilagođava amperažu sve dok ne dobije potrebnu optimalnu struju.

2

Slika 2: Ako je amperaža preniska, prilikom uspostavljanja električnog luka doći će do nalepljivanja

Kada se uspostavi električni luk, ukoliko metalno kupatilo ima previše rastopa i teško se kontroliše, ako električni luk zvuči glasnije nego što je normalno, moguće je da je jačina struje prevelika. Previše toplote takođe može negativno uticati na svojstva elektroda.

3

Slika 3: Kada je amperaža prevelika, metalno kupatilo ima previše rastopa koji se teško kontroliše. To može dovesti do velikog rasprskavanja i potencijalnog podsecanja.

Dužina luka.
Ispravna dužina luka varira u zavisnosti od elektrode i primene, kao dobra polazna tačka dužina luka ne bi trebala da prelazi prečnik metalnog dela elektrode.

4

Slika 4: Optimalna dužina luka ili rastojanje između elektrode i metalnog kupatila je isti kao i prečnik elektrode. Držeći elektrodu preblizu spoja smanjuje se struja zavarivanja, koja izaziva nepravilan električni luk koji može da se ugasi ili da izazove brže hlađenje elektrode.

5

Slika 5: Dužina luka koja je suviše kratka stvara veći potencijal elektrode za nalepljivanje na osnovni materijal.

6

Slika 6: Prevelika dužina električnog luka (previsok napon) može da dovede do prevelikog rasprskavanja, niske stope taloženja materijala, podsecanja i često do pojave poroznosti.

Pri uspostavljanju električnog luka, deluje prirodno koristiti predgačak električni luk kako bi se dobio bolji pogled na sam luk i metalno kupatilo, u tom slučaju ne produžavajte luk već se pomerite. Počnite od pronalaženja pogodnog položaja tela koji daje adekvatan pregled na metalno kupatilo, istovremeno omogućavajući manipulaciju elektrode. Praksa pokazuje da čvrsto kontrolisana dužina luka poboljšava izgled zavarenog spoja, stvara uže metalno kupatilo i smanjuje rasprskavanje.
Ugao elektrode.
Tehnike zavarivanja unapred (forehand) i unazad (backhand) daju različite rezultate. Generalno, tehnika unazad daje bolju penetraciju i konveksniji oblik spoja. Tehnika unapred daje ravniji oblik spoja, ali penetracija opada. Preveliki ugao pri zavarivanju unapred rezulira većim rasprskavanjem i manjom penetracijom. Preveliki ugao kod zavarivanja unazad usloviće konveksniji oblik šava, a može i rezultirati gasnim uključcima u spoju.

7

Slika 7: Ugao elektrode. Kada je zavarivanje sa leva na desno, držati elektrodu na 0-15° u odnosu na pravac kretanja-backhand tehnika.

Manipulacija elektroda.
Svaki zavarivač manipuliše elektrodom drugačije. Potrebno je razvijati svoj stil posmatrajući druge zavarivače, vežbajući i ističući koje tehnike daju najbolje rezultate. Potrebno je imati na umu da materijali od 6 mm debljine pa i tanji ne zahtevaju manipulaciju elektrode jer će metalno kupatilo biti šire nego što je to potrebno. U mnogim slučajevima ravna perla je sve što je potrebno. Radi stvaranja šireg metalnog kupatila na debljim materijalima manipulišite elektrodom sa jedne na drugu stranu stvarajući neprekidan niz.

8

Slika 8: Na ovoj slici zavarivač koristi kružne pokrete kako bi stvorio širi šav.

Brzina zavarivanja.

 

Tooslow1jpg

Slika 9: Ukoliko se zavaruje previše sporo, proizvodi se širok šav u nedostatku penetracije i javlja se mogućnost nalepljivanja.

 

Toofast1jpg

Slika 10: Prevelika brzina zavarivanja takođe smanjuje penetraciju, pravi se uzak šav koji može biti praćen nepotpunim stapanjem ili podsecanjem.

 Ovi saveti, zajedno sa praksom i strpljenjem vode Vas u pravom smeru savladavanja REL postupka zavarivanja obloženom elektrodom.

Članak preuzet sa sajta https://www.millerwelds.com/
O autoru

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *